şefaatçi
Турецкий
Морфологические и синтаксические свойства
| падеж | ед. ч. | мн. ч. |
|---|---|---|
| Им. | şefaatçi | şefaatçiler |
| Вин. | şefaatçiyi | şefaatçileri |
| Дат. | şefaatçiye | şefaatçilere |
| Мест. | şefaatçide | şefaatçilerde |
| Исх. | şefaatçiden | şefaatçilerden |
| Род. | şefaatçinin | şefaatçilerin |
şefaatçi
Существительное.
Корень: --; суффикс: -çi.
Произношение
Семантические свойства
Значение
Синонимы
Антонимы
Гиперонимы
Гипонимы
Родственные слова
| Ближайшее родство | |
| |
Этимология
Происходит от ??