adiaŭi
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| adiáŭi | adiáŭus | adiáŭu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | adiáŭis | adiáŭas | adiáŭos |
| Прич. | adiaŭínta | adiaŭánta | adiaŭónta |
| Прич.страд. | adiaŭíta | adiaŭáta | adiaŭóta |
| Субст. прич. | adiaŭínto | adiaŭánto | adiaŭónto |
| Субст. прич.страд. | adiaŭíto | adiaŭáto | adiaŭóto |
| Деепр. | adiaŭínte | adiaŭánte | adiaŭónte |
| Деепр.страд. | adiaŭíte | adiaŭáte | adiaŭóte |
a·di-á-ŭi
Переходный глагол. adiaŭi
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [a.di.ˈa.wi]
Семантические свойства
Значение
прощаться (с кем-л., чем-л.)