alcentrigi
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| alcentrígi | alcentrígus | alcentrígu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | alcentrígis | alcentrígas | alcentrígos |
| Прич. | alcentrigínta | alcentrigánta | alcentrigónta |
| Прич.страд. | alcentrigíta | alcentrigáta | alcentrigóta |
| Субст. прич. | alcentrigínto | alcentrigánto | alcentrigónto |
| Субст. прич.страд. | alcentrigíto | alcentrigáto | alcentrigóto |
| Деепр. | alcentrigínte | alcentrigánte | alcentrigónte |
| Деепр.страд. | alcentrigíte | alcentrigáte | alcentrigóte |
al-cen-trí-gi
Переходный глагол. alcentrigi
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [al.cɛn.ˈtri.gi]
Семантические свойства
Значение
Родственные слова
- существительные:
- прилагательные:
- глаголы:
- наречия: