aldiri
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| aldíri | aldírus | aldíru | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | aldíris | aldíras | aldíros |
| Прич. | aldirínta | aldiránta | aldirónta |
| Прич.страд. | aldiríta | aldiráta | aldiróta |
| Субст. прич. | aldirínto | aldiránto | aldirónto |
| Субст. прич.страд. | aldiríto | aldiráto | aldiróto |
| Деепр. | aldirínte | aldiránte | aldirónte |
| Деепр.страд. | aldiríte | aldiráte | aldiróte |
al-dí-ri
Переходный глагол. aldiri
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [al.ˈdi.ri]
Семантические свойства
Значение
- обратиться (со словами);
- добавить, сказать в дополнение