alveni
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| alvéni | alvénus | alvénu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | alvénis | alvénas | alvénos |
| Прич. | alvenínta | alvenánta | alvenónta |
| Прич.страд. | alveníta | alvenáta | alvenóta |
| Субст. прич. | alvenínto | alvenánto | alvenónto |
| Субст. прич.страд. | alveníto | alvenáto | alvenóto |
| Деепр. | alvenínte | alvenánte | alvenónte |
| Деепр.страд. | alveníte | alvenáte | alvenóte |
al-vé-ni
Переходный глагол. alveni
Глагол переходный, непереходный
Произношение
- МФА: [al.ˈvɛ.ni]