animi
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| aními | anímus | anímu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | anímis | anímas | anímos |
| Прич. | animínta | animánta | animónta |
| Прич.страд. | animíta | animáta | animóta |
| Субст. прич. | animínto | animánto | animónto |
| Субст. прич.страд. | animíto | animáto | animóto |
| Деепр. | animínte | animánte | animónte |
| Деепр.страд. | animíte | animáte | animóte |
a·ní-mi
Переходный глагол. animi
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [a.ˈni.mi]
Семантические свойства
Значение
- перен. оживить;