bluigi
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| bluígi | bluígus | bluígu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | bluígis | bluígas | bluígos |
| Прич. | bluigínta | bluigánta | bluigónta |
| Прич.страд. | bluigíta | bluigáta | bluigóta |
| Субст. прич. | bluigínto | bluigánto | bluigónto |
| Субст. прич.страд. | bluigíto | bluigáto | bluigóto |
| Деепр. | bluigínte | bluigánte | bluigónte |
| Деепр.страд. | bluigíte | bluigáte | bluigóte |
blu-í-gi
Переходный глагол. bluigi
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [blu.ˈi.gi]
Семантические свойства
Значение
- синить
- подсинивать (бельё)