bluti
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| blúti | blútus | blútu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | blútis | blútas | blútos |
| Прич. | blutínta | blutánta | blutónta |
| Прич.страд. | blutíta | blutáta | blutóta |
| Субст. прич. | blutínto | blutánto | blutónto |
| Субст. прич.страд. | blutíto | blutáto | blutóto |
| Деепр. | blutínte | blutánte | blutónte |
| Деепр.страд. | blutíte | blutáte | blutóte |
blú-ti
Переходный глагол. bluti
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [ˈblu.ti]
Семантические свойства
Значение
просеять (муку) (ср. kribri)