bruligi
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| brulígi | brulígus | brulígu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | brulígis | brulígas | brulígos |
| Прич. | bruligínta | bruligánta | bruligónta |
| Прич.страд. | bruligíta | bruligáta | bruligóta |
| Субст. прич. | bruligínto | bruligánto | bruligónto |
| Субст. прич.страд. | bruligíto | bruligáto | bruligóto |
| Деепр. | bruligínte | bruligánte | bruligónte |
| Деепр.страд. | bruligíte | bruligáte | bruligóte |
bru-lí-gi
Переходный глагол. bruligi
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [bru.ˈli.gi]
Семантические свойства
Значение
Родственные слова
- существительные:
- прилагательные:
- глаголы:
- наречия: