donaci
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| donáci | donácus | donácu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | donácis | donácas | donácos |
| Прич. | donacínta | donacánta | donacónta |
| Прич.страд. | donacíta | donacáta | donacóta |
| Субст. прич. | donacínto | donacánto | donacónto |
| Субст. прич.страд. | donacíto | donacáto | donacóto |
| Деепр. | donacínte | donacánte | donacónte |
| Деепр.страд. | donacíte | donacáte | donacóte |
do-ná-ci
Переходный глагол. donaci
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [dɔ.ˈna.ci]
Семантические свойства
Значение
Родственные слова
Этимология
Происходит от лат. donare.