hurme
| См. также hurmë. |
Финский
Морфологические и синтаксические свойства
| склонение | |||
| падеж | ед. ч. | мн. ч. | |
| номинатив | hurme | hurmeet | |
| генитив | hurmeen | hurmeiden hurmeitten | |
| аккузатив | hurme hurmeen |
hurmeet | |
| партитив | hurmetta | hurmeita | |
| эссив | hurmeena | hurmeina | |
| транслатив | hurmeeksi | hurmeiksi | |
| инессив | hurmeessa | hurmeissa | |
| элатив | hurmeesta | hurmeista | |
| иллатив | hurmeeseen | hurmeisiin hurmeihin | |
| адессив | hurmeella | hurmeilla | |
| аблатив | hurmeelta | hurmeilta | |
| аллатив | hurmeelle | hurmeille | |
| абессив | hurmeetta | hurmeitta | |
| комитатив | hurmeineen | ||
| инструктив | hurmein | ||
hur-me
Существительное, склонение 48 (KOTUS).
Произношение
- МФА: ед. ч. [ˈhurme̞ˣ], мн. ч. []
Семантические свойства
Значение
поэт. кровь
Родственные слова
Этимология
От ??