keitto
Финский
Морфологические и синтаксические свойства
| склонение | |||
| падеж | ед. ч. | мн. ч. | |
| номинатив | keitto | keitot | |
| генитив | keiton | keittojen keittoin (устар.) | |
| аккузатив | keitto keiton |
keitot | |
| партитив | keittoa | keittoja | |
| эссив | keittona | keittoina | |
| транслатив | keitoksi | keitoiksi | |
| инессив | keitossa | keitoissa | |
| элатив | keitosta | keitoista | |
| иллатив | keittoon | keittoihin | |
| адессив | keitolla | keitoilla | |
| аблатив | keitolta | keitoilta | |
| аллатив | keitolle | keitoille | |
| абессив | keitotta | keitoitta | |
| комитатив | keittoineen | ||
| инструктив | keitoin | ||
keit-to
Существительное, склонение 1 (KOTUS).
Корень: --.
Произношение
- МФА: [ˈkeitːo]
Семантические свойства
Значение
Синонимы
Антонимы
- —
Гиперонимы
Гипонимы
Родственные слова
| Ближайшее родство | |
Этимология
Происходит от ??