reif
| См. также Reif. |
Немецкий
Морфологические и синтаксические свойства
| падеж | ед. ч. | мн. ч. | ||
|---|---|---|---|---|
| м. | ж. | ср. | ||
| Им. | reifer | reife | reifes | reife |
| Р. | reifen | reifer | reifen | reifer |
| Д. | reifem | reifer | reifem | reifen |
| В. | reifen | reife | reifes | reife |
| степени | ||||
| Сравн. | reiferer | reifere | reiferes | reifere |
| Прев. | reifster | reifste | reifstes | reifste |
| Прочие формы | ||||
reif
Прилагательное.
Корень: --.
Произношение
- МФА: [ʀaɪ̯f]
(файл)
Семантические свойства
Значение
Синонимы
Антонимы
Гиперонимы
Гипонимы
Родственные слова
| Ближайшее родство | |
Этимология
Происходит от ??