spegulo

Идо

Морфологические и синтаксические свойства

ед. ч. мн. ч.
spegulo speguli

spegulo

Существительное.

Корень: -spegul-; окончание: -o.

Семантические свойства

Значение

  1. зеркало  Отсутствует пример употребления (см. рекомендации).

Родственные слова

Этимология

Эсперанто

Морфологические и синтаксические свойства

падеж ед. ч. мн. ч.
Им. spegulospeguloj
В. spegulonspegulojn

Существительное.

spegulo

Произношение

  • МФА: ед. ч. [spe.ˈɡu.lo], мн. ч. [spe.ˈɡu.loj]

Семантические свойства

Значение

  1. зеркало
    • Post unu jaro la reĝo prenis alian edzinon. Ŝi estis bela virino, sed fiera kaj malmodesta. Ŝi ne povis toleri, ke iu superas ŝin en beleco. Ŝi havis miraklan spegulon. Ĉiufoje kiam ŝi ekstaris antaŭ ĝi kaj demandis:
      "Speguleto mia, speguleto hela,
      Kiu en la lando estas la plej bela?"
      ĝi respondis:
      "Vi reĝino, vi estas ĉe ni la plej bela!"
      (Neĝulino)

Родственные слова

  • прилагательные:
  • глаголы:

Этимология