ŝteli
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| ŝtéli | ŝtélus | ŝtélu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | ŝtélis | ŝtélas | ŝtélos |
| Прич. | ŝtelínta | ŝtelánta | ŝtelónta |
| Прич.страд. | ŝtelíta | ŝteláta | ŝtelóta |
| Субст. прич. | ŝtelínto | ŝtelánto | ŝtelónto |
| Субст. прич.страд. | ŝtelíto | ŝteláto | ŝtelóto |
| Деепр. | ŝtelínte | ŝtelánte | ŝtelónte |
| Деепр.страд. | ŝtelíte | ŝteláte | ŝtelóte |
ŝte-li
Переходный глагол.
Корень: -ŝtel-; окончание: -i.
Произношение
- МФА: ['ʃteɛli]
Семантические свойства
Значение
Синонимы
Антонимы
Гиперонимы
Гипонимы
Родственные слова
| Ближайшее родство | |
| |
Этимология
Происходит от ??
Фразеологизмы и устойчивые сочетания
Смотреть также
- rabi