alluti
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| allúti | allútus | allútu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | allútis | allútas | allútos |
| Прич. | allutínta | allutánta | allutónta |
| Прич.страд. | allutíta | allutáta | allutóta |
| Субст. прич. | allutínto | allutánto | allutónto |
| Субст. прич.страд. | allutíto | allutáto | allutóto |
| Деепр. | allutínte | allutánte | allutónte |
| Деепр.страд. | allutíte | allutáte | allutóte |
al-lú-ti
Переходный глагол. alluti
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [al.ˈlu.ti]