carus
Латинский
Морфологические и синтаксические свойства
| падеж | ед. ч. | мн. ч. | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| муж. р. | жен. р. | cр. р. | муж. р. | жен. р. | cр. р. | |
| Ном. | carus | cara | carum | carī | carae | cara |
| Ген. | carī | carae | carī | carōrum | carārum | carōrum |
| Дат. | carō | carae | carō | carīs | carīs | carīs |
| Акк. | carum | caram | carum | carōs | carās | cara |
| Абл. | carō | carā | carō | carīs | carīs | carīs |
| Вок. | care | cara | carum | carī | carae | cara |
ca-rus
Прилагательное, 1-2 склонение.
| Степени сравнения | |||
|---|---|---|---|
| м. | ж. | ср. | |
| Сравнительная | carior | carior | carius |
| Превосходная | carissĭmus | carissĭma | carissĭmum |
| Наречие от прилагательного carus |
|---|
| care |
Произношение
- МФА: ед. ч. [karus], мн. ч. [kari]
Семантические свойства
Значение
Родственные слова
| |