centrigi
Эсперанто
Морфологические и синтаксические свойства
| инф. | усл. | повелит. | |
|---|---|---|---|
| centrígi | centrígus | centrígu | |
| прош. | наст. | буд. | |
| Глагол | centrígis | centrígas | centrígos |
| Прич. | centrigínta | centrigánta | centrigónta |
| Прич.страд. | centrigíta | centrigáta | centrigóta |
| Субст. прич. | centrigínto | centrigánto | centrigónto |
| Субст. прич.страд. | centrigíto | centrigáto | centrigóto |
| Деепр. | centrigínte | centrigánte | centrigónte |
| Деепр.страд. | centrigíte | centrigáte | centrigóte |
cen-trí-gi
Переходный глагол. centrigi
Глагол, переходный
Произношение
- МФА: [cɛn.ˈtri.gi]
Семантические свойства
Значение
Синонимы
Родственные слова
- существительные:
- прилагательные:
- глаголы:
- наречия: