cirratus
Латинский
Морфологические и синтаксические свойства
| падеж | ед. ч. | мн. ч. | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| муж. р. | жен. р. | cр. р. | муж. р. | жен. р. | cр. р. | |
| Ном. | cirratus | cirrata | cirratum | cirratī | cirratae | cirrata |
| Ген. | cirratī | cirratae | cirratī | cirratōrum | cirratārum | cirratōrum |
| Дат. | cirratō | cirratae | cirratō | cirratīs | cirratīs | cirratīs |
| Акк. | cirratum | cirratam | cirratum | cirratōs | cirratās | cirrata |
| Абл. | cirratō | cirratā | cirratō | cirratīs | cirratīs | cirratīs |
| Вок. | cirrate | cirrata | cirratum | cirratī | cirratae | cirrata |
cirratus
Прилагательное, 1-2 склонение.
| Степени сравнения | |||
|---|---|---|---|
| м. | ж. | ср. | |
| Сравнительная | cirratior | cirratior | cirratius |
| Превосходная | cirratissĭmus | cirratissĭma | cirratissĭmum |
| Наречие от прилагательного cirratus |
|---|
| cirrate |
Корень: --.
Произношение
Семантические свойства
Значение
Синонимы
Антонимы
Гиперонимы
Гипонимы
Родственные слова
| Ближайшее родство | |
Этимология
От ??