trifarius
Латинский
Морфологические и синтаксические свойства
| падеж | ед. ч. | мн. ч. | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| муж. р. | жен. р. | cр. р. | муж. р. | жен. р. | cр. р. | |
| Ном. | trifarius | trifaria | trifarium | trifariī | trifariae | trifaria |
| Ген. | trifariī | trifariae | trifariī | trifariōrum | trifariārum | trifariōrum |
| Дат. | trifariō | trifariae | trifariō | trifariīs | trifariīs | trifariīs |
| Акк. | trifarium | trifariam | trifarium | trifariōs | trifariās | trifaria |
| Абл. | trifariō | trifariā | trifariō | trifariīs | trifariīs | trifariīs |
| Вок. | trifarie | trifaria | trifarium | trifariī | trifariae | trifaria |
trifarius
Прилагательное, 1-2 склонение.
| Степени сравнения | |||
|---|---|---|---|
| м. | ж. | ср. | |
| Сравнительная | trifariior | trifariior | trifariius |
| Превосходная | trifariissĭmus | trifariissĭma | trifariissĭmum |
| Наречие от прилагательного trifarius |
|---|
| trifarie |
Корень: --.
Произношение
Семантические свойства
Значение
Синонимы
Антонимы
Гиперонимы
Гипонимы
Родственные слова
| Ближайшее родство | |
Этимология
От ??